• intenzivnu glikoregulaciju u poređenju sa standardnim pristupom
• intenzivno lečenje hipertenzije u poređenju sa standarnim pristupom
• lečenje hiperlipidemije kombinacijom fibrata i statina u poređenju sa samo statinom

U studiju je uključen 10 251 dobrovoljac sa tipom 2 dijabetesa. U vreme uključenja u studiju ispitanici su lečili dijabetes već deset godina u proseku, imali HbA1c prosečno 8,2%, (što je više nego kod većine osoba sa dijabetesom u Americi) i imali poznato srčano oboljenje ili najmanje 2 faktora rizika za kardiovaskularna oboljenja (hipertenzija, povišen nivo holesterola u cirkulaciji, gojaznost i pušenje). U ovoj grupi osoba smrtnost je oko 50 na 1000 osoba (5% godišnje). Osobe uključene u studiju podeljene su u:

• intenzivno lečenu grupu (u kojoj je cilj da HbA1c bude niži od 6%)
• standardno lečenu grupu (u kojoj je cilj da HbA1c bude 7-7,9%)

Za postizanje terapijskih ciljeva korišćeni su lekovi koje je odobrila FDA (metformin, preparati sulfonil ureje, tiazolidindioni, insulin, akarboza, enoksaparin). Oko 9 meseci, u proseku, bilo je potrebno da se dostigne terapijski cilj. Ispitanici u grupi intenzivno lečenih osoba kontrolisani su na 2 meseca a u grupi standardno lečenih na 4 meseca. Većina lekova bila je besplatna.
U trenutku prekidanja grane studije, 18 meseci pre planiranog kraja, u grupi intenzivno lečenih ispitanika prosečni HbA1c bio je 6,4% a u grupi standardno lečenih osoba 7,5%. U standardno lečenoj grupi zabeleženo je 11 smrtnih ishoda na 1000 ispitanika tokom 4 godine praćenja a u grupi intenzivno lečenih ispitanika 14. U obe grupe ispitanika ovaj neželjeni ishod znatno je niži od očekivanog kod osoba sa dijabetesom i visokim faktorima rizika za kardiovaskularna oboljenja. Ipak, razlika od 54 smrtna ishoda više u grupi intenzivno lečenih osoba (257 prema 203) dovodi do razlike od 3 na 1000 osoba u proseku tokom četvorogodišnjeg perioda praćenja i desetočlani Odbor za praćenje predložio je prekid ove grane studije. Ispitanici će biti lečeni do planiranog kraja studije (jun 2009. godine) ali standardnom terapijom. Istraživači su intenzivno analizirali dostupne podatke ali nisu uspeli da identifikuju ni jedan izdvojen uzrok veće smrtnosti u intenzivno lečenoj grupi. Zna se da ni hipoglikemije niti neki poseban lek (uključujući rosiglitazon koji je zbog upozorenja početkom 2007. godine posebno analiziran) nije uzrok primećenoj razlici u preživljavanju. Ne treba zaboraviti ni činjenicu da su primarni ishodi mereni zbirom srčanih udara, šloga i kardiovaskularnih smrtnih ishoda 10% bili niži u grupi intenzivno lečenih ispitanika.
Zaključeno je da kod osoba sa tipom 2 dijabetesa i posebno visokim rizikom za kardiovaskularne komplikacije insistiranje na normalizaciji glikemije i HbA1c nižem od 6% može biti kontraproduktivno i da se ne može zauzeti isti pristup lečenja kod svih osoba sa dijabetesom.
Ovaj zaključak u skladu je sa preporukama ADA-e koja preporučuje glikoregulaciju kojom se postiže HbA1c niži od 7% ali da terapijske ciljeve treba prilagoditi individualno. Kod osoba koje su sklone teškim i čestim hipoglikemijama ili osoba sa ograničenim očekivanim preživljavanjem treba imati manje ambiciozne ciljeve glikoregulacije. Posle ACCORD studije treba terapijske ciljeve prilagoditi i kod osoba sa tipom 2 dijabetesa i povišenim kardiovaskularnim rizikom. Rezultati ACCORD studije ne mogu se proširiti na osobe sa tipom 1 dijabetesa.