Napici mogu biti ključ u borbi protiv gojaznosti i lečenju dijabetesa

Postoji uvreženo mišljenje da kad se popiju kalorije nisu kalorije. Ustvari, kad neka osoba pojede više neke hrane smanjuje unos druge dok kad se popije neki napitak kao sto je sok, mleko ili neki drugi vrlo je mala šansa da se to kompenzuje smanjenjem unosa neke druge hrane. Stoga je formiran Vodič za unos napitaka (The Beverage Guidance Panel – www.beverageguidancepanel.org), čiji je cilj da omogući zainteresovanima da sistematizuje relativan rizik i korist za organizam različitih vrsta napitaka. Kraći prikaz ovog vodiča autori su prikazali u decembarskom broju časopisa Diabetes Voice (The Healthy Beverage Guidelines: a tool to fight obesity), kome je pristup slobodan i nalazi se na web adresi www.idf.org.

• Energetsku i nutricionu gustinu
• Doprinosu ukupnom kalorijskom unosu i uticaju na telesnu težinu
• Doprinosu dnevnom unosu esencijalnih materija ishrani
• Pozitivnih efekta na zdravlje
• Neželjenih efekta na zdravlje.

Vodič napitke deli u 6 kategorija, od najpoželjnijeg (prva grupa) koji se uzimaju kao glavni napici, do najmanje poželjnih (šesta grupa) koje treba uzimati u vrlo ograničenim količinama.

Prva grupa napitaka – voda

Konzumiranje vode je neophodno za metabolizam i normalne fiziološke funkcije. Obezbeđuje unos esencijalnih minerala kao što su kalcijum, magnezijum i fluorid. Akutna dehidratacija dovodi do smanjenog rasuđivanja, nesvestica, poremećaja u regulaciji telesne temperature, oštećuje funkciju kardiovaskularnog sistema i umanjuje radnu sposobnost. Ispijanje vode u normalnim količinama praktično nema neželjenih efekata. Iako se voda može uneti u višku to se zaista retko dešava kod zdravih osoba koje imaju normalnu bubrežnu funkciju. Bubrezi su u stanju da izluče veliku količinu mokraće u kratko vreme i koriguju bilo kakav preveliki unos.

Druga grupa napitaka – čaj i kafa

Čaj je izvor flavonida i antioksidanasa kao i manjih količina mikronutritienata, posebno fluorida. Postoje validni dokazi da čaj može prevenirati kancer kod životinja ali je još uvek nejasno da li konzumacija čaja ima isti efekat kod ljudi. Čaj, takođe, sadrži tanine za koje se pokazalo da poboljšavaju imunitet.
Kafa je u nekoliko prospektivnih studija povezana sa smanjenjem rizika od nastanka tipa 2 dijabetesa. Sličan rezultat dala je i dekofeinizovana kafa pa se sugerira da je nešto drugo a ne kofein komponenta koja doprinosi smanjivanju rizika od dijabetesa. Konzumacija kafe, takođe, je povezana sa smanjivanjem rizika od nastanka Parkinsonove bolesti kod muškaraca ali ne i kod žena, verovatno zbog modifikujućeg efekta estrogena. Kuvana, nefiltrovana kafa ima nepovoljne efekte na kardiovaskularni sistem jer povećava nivo holesterola u cirkulaciji.

Treća grupa napitaka – obrano i sojino mleko

Mleko je deci glavni izvor vitamina D u zemljama gde se ono obogaćuje ovim vitaminom i kalcijumom i odličan je izvor visoko kvalitetnih proteina. Obrano mleko i niskokalorijski jogurt može biti deo zdrave ishrane ali nije neophodan. Sojino mleko dobra je zamena za kravlje.

Četvrta grupa napitaka – niskokalorijski napici

Nekalorijski zaslađeni napici (takozvani diet-napici) preporučljiviji su od kalorijskih napitaka. Sadrže vodu i nekalorijske zaslađivače i dobar su izvor tečnosti ali postoji indicija da konzumacija ovih napitaka izaziva želju da se piju i šećerom zaslađeni napici.

Peta grupa napitaka – kalorijski napici sa hranljivim materijama

Voćni sokovi (100%) sadrže većinu hranljivih materija koje ima i njihov prirodni izvor. Međutim, imaju relativno veliku energetsku vrednost a manje vlakana i drugih nenutricionih komponenata samog voća. Vodiči za zdravu ishranu, sve više, savetuju unos samog voća umesto voćnih sokova.
Punomasno mleko sadrži veliku količinu kalorija i zasićenih masnih kiselina i osobe starije od 5 godina ne treba da ga konzumiraju. Neželjeni efekat zasićenih masti pokazale su mnogobrojne studije posebno što se tiče povećanog kardiovaskularnog rizika.
Alkoholna pića, takođe, sadrže kalorije. Dok je eksesivan unos alkohola povezan sa ozbiljnim zdravstvenim i socijalnim problemima, umerena konzumacija ima blagotvorna dejstva na kardiovaskularni sistem pa i na dijabetes tip 2. Umerenost se definiše kao ne više od jednog pića za žene i dva za muškarce.

Šesta grupa napitaka – zaslađeni napici

Zaslađeni napici koji imaju veliku energetsku gustinu a nemaju drugih nutritivnih materija najmanje su preporučljivi. Oni mogu biti gazirani ili negazirani i obično su zaslađeni saharozom ili fruktozom. Kalorijski napici povezuju se sa pojavom karijesa, gojaznošću i tipom 2 dijabetesa. Preporuka je da se ovi napici konzumiraju i vrlo izuzetnim prilikama