www.novonordisk.rs		  
    Udruženje za borbu protiv šećerne bolesti Zaječar
 		    
           
      | Home | O Udruženju | Pitanja i saveti | Vaša pisma | Kontakt | Donacije | Linkovi | Sadržaj |  
 
 
   

Kratka istorija dijabetesa

Dr Miodrag Đorđević

      
           
  1552 pre nove ere   Papirus iz treće Egipatske dinastije koji je pronašao Georg Ebers prvi je spis u kome se pominje bolest koja bi mogla odgovarati dijabetesu. Napisao ga je Hegi Ra i opisuje se oboljenje čiji je glavni simptom preterano mokrenje a kao terapija preporučuje se četvorodnevna kura mešavinom zemlje, vode, kostiju i olova.  
Ebersov papirus		  
  1500. pre nove ere   Hindusi iz Ajur Vede primećuju da mokraća nekih bolesnika privlači muve i druge insekte.  
Ajur Veda tekst		  
  1000. pre nove ere   Susruta, indijski lekar, dijagnostikuje dijabetes.
 		      
  Kasni 3. vek pre nove ere   Apolonius iz Memfisa opisuje stanje koristeći izraze ‘’bez zadržavanja’’ (mokraće) i ‘’bez odlaganja’’ (mokrenja).
 		      
  Kasni 2, vek pre nove ere   Demetrios iz Apameje prvi koristi reč diabetes.
 		      
  1.vek   Aulus Kornelius Celzius piše enciklopediju medicine u kojoj se pojavljuje opis stanja koje bi moglo biti dijabetes a koje naziva ‘’preterano izlivanje mokraće’’ koje uzrokuje ‘’slabljenje i opasnost’’.  
Aulus Kornelius Celzius
 		  
  2. vek   Areteus iz Kapadokije piše prvi klinički opis dijabetesa (oboljenje, ne tako često kod koga se meso i ekstremiteti tope u mokraću. Uzrokuje ga hladnoća. Bolesnici nikada ne prestaju da stvaraju mokraću, žeđ je velika ali nedovoljna u odnosu na količinu mokraće.).  
Aretaus iz Kapadokije
 		  
  Oko 160   Galen, najuticajniji lekar rimskog perioda, piše kratak opis dijabetesa naglašavajući žeđ, kaže da je video samo dva slučaja ovog oboljenja i smatrao je da je to oboljenje bubrega.  
Galen		  
  Oko 200   Kineski lekar Čang Gong opisuje dijabetes kao bolest žeđi.
 		      
  5. vek   Hindu medicina razlikuje dijabetes kod mršavih bilo kog životnog doba i dijabetes gojaznih.
 		      
  6. vek   Kineski autori opisuju oboljenje kod koga se javlja prekomerna glad, prekomerno žeđanje i prekomerno mokrenje. Kineski doktor Li Hsuan savetuje izbegavanje seksa i vina kao terapiju dijabetesa.
 		      
  865.-925   Arapski pisac Razea prevodi spise o dijabetesu iz Ajur Vede.
 		      
  980,-1037   Arapski lekar Avicena (poreklom Persijanac), opisuje dijabetes na osnovu Galenovih radova i povezuje dijabetes sa gangrenama i impotencijom.  
Avicena
 		  
  1493.-1541   Paracelzijus, veliki renesansni lekar i autor, najmanje 5 puta pominje dijabetes u svojim radovima. Isparavanjem mokraće osoba sa dijabetesom dobija talog koji naziva – so.  
Paracelzius		  
  Oko 1550   Đeronimo Kardona (poznatiji kao matematičar nego kao lekar) otkriva da je zapremina mokraće osoba sa dijabetesom manja od količine tečnosti koju popije. Od Galena pa do 19. veka perzistirala je ideja da slučaj obrnut.
 		      
  1500.-1670   Više od 100 autora pominje dijabetes u svojim delima.
 		      
  1674   Tomas Vilis iz londonske Guy’s Hospital opisuje da je mokraća osoba sa dijabetesom neobično slatka, činjenica koja nije primećena još od rane Hindu medicine. Takođe, dijabetes povezuje sa druželjubivošću i pijančenjem. Njegove opservacije čine prekretnicu u istraživanju dijabetesa u Engleskoj.  
Tomas Vilis		  
  1696   Ričard Morton zapaža porodično koncentrisanje dijabetesa.
 		      
  1776   Metju Dobson, liverpulski lekar, otkriva da je mokraća osoba sa dijabetesom slatka zbog prisustva šećera u njoj i da u krvi osoba sa dijabetesom ima šećera. To ga nagoni da zaključi kako se šećer gubi pre nego što se može iskoristiti. Isparavanjem mokraće nalazi supstanciju sličnu braon šećeru, po izgledu i ukusu. Primećuje, takođe da je dijabetes u nekim slučajevima fatalan za manje od 5 nedelja a u nekim je to hronično stanje što je opis tipa 1 i tipa 2 dijabetesa.
 		  
Metju Dobson		  
  1797   Džon Rolo (Engleska) uspešno leči bolesnika dijetom bogatom mastima i belančevinama i primećuje da šećer u mokraći raste posle svakog obroka bogatog skrobom. Smatra se da je ovo prva dokazana terapija dijabetesa.
 		      
  1815   Ševrel identifikuje šećer u mokraći osoba sa dijabetesom kao glukozu.
 		  
Ševrel		  
  1841   Nemački naučnik Karl Tromer otkriva dijagnostičku metodu za određivanje prisustva šećera u mokraći.
 		      
  1848   Klod Bernard dokazuje da je glukoza normalan sastojak krvi i drugih tkiva, da se nalazi nagomilana u jetri u vidu glikogena i da je kod osoba se dijabetesom nivo glukoze u krvi povišen pa se ona javlja u mokraći. On je verovao da je dijabetes jetreno ili nervno oboljenje.  
Klod Bernard		  
  1850   Francuski lekar Preori savetuje uzimanje velikih količina šećera u terapiji dijabetesa.
 		      
  1850   Herman fon Feling, nemački naučnik, otkriva metodu za određivanje količine šećera u mokraći.
 		  
Herman fon Feling		  
  1866   Džordž Harli u terapiju dijabetesa uvodi dijetu u kojoj se izbegava šećer i skrob.
 		  
Džordž Harli
 		  
  1869   Pol Langerhans, kao student u Berlinu, opisuje ostrvca ćelija u pankreasu, koja nisu povezana sa digestivnom funkcijom pankreasa. Kasnije se pokazalo za se u ovim ćelijama stvara insulin i ova ostrvca nazvana su Langerhansovim.  
Pol Langerhans
 		  
  Oko 1870   Francuski lekar Bušar primećuje da kod osoba sa dijabetesom, u toku racionalizacije ishrane tokom opsade Pariza u Francusko-Pruskom ratu, nestaje pojava šećera u mokraći. To mu daje ideju da ishranu treba prilagoditi svakoj osobi sa dijabetesom posebno.  
Bušar
 		  
  1889

 		   Dva nemačka fiziologa iz Univerziteta u Strazburu Jozef fon Mering i Oskar Minkovski otkrivaju da odstranjivanje pankreasa psima dovodi do dijabetesa sa svim simptomima. Rezultate objavljuju u Lancet-u.


Jozef fon Mering i njegov članak o dijabetesnom poreklu dijabetesa
 		  
Oskar Minkovski
 		  
  Kraj 19. veka   Italijanski specijalista za dijabetes Katoni izoluje bolesnike kako bi ih naterao da se pridržavaju propisane dijete.
 		      
  1891.-1915   Slično uspehu koji je postignut u lečenju hipotireoze uzimanjem ekstrakta štitnjače, pokušava se lečenje dijabetesa ekstraktom pankreasa preko usta ali nije postignut nikakav efekat.  
Ekstirpacija pankreasa
 		  
  1895   Edvard Šafer piše: ‘’Jedina činjenica, koja izgleda sigurna u načinu na koji pankreas sprečava prekomernu produkciju šećera u organizmu, je da taj efekat mora biti izazvan nekom materijom koja je produkt unutrašnje sekrecije ove žlezde, verovatno dobro vaskularizovanih ostrvaca i ta materija duboko modifikuje metabolizam ugljenih hidrata u tkivima’’.  
Edvard Šefer
 		  
  1902   Opi i Sobovljev, nezavisno jedan od drugog, zapažaju degeneraciju Langerhansovih ostrvaca kod osoba sa dijabetesom.  
Opi		  
  1903   Von Norden uvodi lečenje ovsenom dijetom. Četvrt kile ovsene kaše i četvrt kile butera je dozvoljen dnevni unos hrane. To se pomeša i uzima po malo na 2 sata.
 		      
  1908   Džordž Ludvig Cuelcer, Jevrijin iz Berilna, napravio je ekstrakt pankreasa i injekcijom ga je dao kod 5 pacijenta. Šećer se smanjio ili izgubio iz mokraće ali su neželjeni efekti bili neprihvatljivi.  
Georg Ludvig Cuelcer		  
  1909   Žan de Majer (Belgijanac) predlaže da nepoznata supstanca koju produkuje pankreas nazove INSULIN (po latinskom nazivu insula, ostrvo).
 		  

 		  
  1910.-1920
Eliot Džoslin		   Frederik Alen i Eliot Džoslin vodeći su specijalisti za lečenje dijabetesa u Americi. Džoslin smatra da je dijabetes ''najbolja od svih hroničnih bolesti'' jer je ''čista, retko ružna, nije kontagiozna, bezbolna i prihvatljivog lečenja''.

 

 

  
Frederik Alen
 		  
  1911   S.R. Benedikt otkriva novi metod za merenje šećera u mokraći (Benediktov reagens).


 		  


Benediktov reagens
 		  
  1913   Alen, posle 3 godine istraživanja, objavljuje delo ''Istraživanje glikozurije i dijabetesa'' koje unosi revoluciju u lečenju ove bolesti.
 		      
  1915   Alen uvodi terapiju odnosno dijetu izgladnjivanjem.
 		      
  1916   Šafer aktuelizuje Majerovu ideju da se nepoznati unutrašnji faktor pankreasa nazove insulin.
 		      
  1919   Alen objavljuje delo ''Totalna regulacija ishrane u terapiji dijabetesa'' u kome detaljno opisuje 76 istorija bolesti od 100 bolesnika koje je lečio. Postaje direktor ''Istraživanja u dijabetesu'',. Rokfelerovog instituta.
 		      
  1919   Izrael Klajner imao je ekstrakt pankreasa koji je bio gotovo spreman za kliničku upotrebu.
 		  
Izrael Klajner		  
  1919.1920   Alen formira prvu kliniku za lečenje dijabetesa, hipertenzije bubrežnih oboljenja u psihijatrijskom Institutu u Njudžersiju. Bogati a očajni pacijenti preplavili su je.
 		      
  1921   Rumunski fiziolog Nikolaj Paulesku nastavlja ratom prekinuto istraživanje i 1921. godine objavljuje uspešnu izolaciju insulina. Ekstrakt je snižavao glikemiju dijabetesnim psima i nazvao ga je ‘’pankreatin’’. Rad je publikovan nekoliko meseci pre objavljivanja rezultata Bantinga i Besta ali je otkriće ostalo neprepoznato narednih 50 godina.
 		  
Nikolaj Pulesku
 		  
  1921   Frederik Banting (1881-1941) i njegov student saradnik Čarls Best (1899-1978) uspešno izoluju insulin (najpre nazvan iletin) iz psećih pankreasa u Univerzitetu u Torontu, pod pokroviteljstvom mentora Džona Meklida (1876-1935). Džon Kolip, koga je Meklid priključio timu radi na pročišćavanju ekstrakta. Rezultati se publikuju na početku 1922. godine.  
Banting i Best u laboratoriji
 		  
  1922   U Torontu, prvi bolesnik koji dobija insulin je četrnaestogodišnji Leonard Tompson. Prvi pokušaj 11. januara bio je neuspešan. Kolip dalje prečišćava ekstrakt i drugi pokušaj (23. januara) biva uspešan.  
Leonard Tompson
 		  
  22. mart 1922   Rezultati istraživanja tima iz Toronta objavljeni su u časopisu Canadian Medical Association Journal. Istog dana ‘’Toronto star’’ objavljuje preko cele prve strane ‘’Doktori iz Toronta su na putu da izleče dijabetes.  
Banting, Best i
Mefdžori (pas 33)
 		  
  1922   Američka kompanija Lilly uključuje se u istraživanje insulina i krajem godine uočava se značaj podešavanja izoelektrične tačke u proizvodnji insulina, čime se rešava većina problema u proizvodnji.  
Laboratorijska oprema
 		  
  1922   Danski nobelovac August Krog posećuje Toronto gde je naučio kako se proizvodi insulin pa se i u Danskoj upešno razvija proizvodnja insulina.  
Čarls Best
 		  
  1923   Kompanija Eli Lilly iz Indijanopolisa počinje komercijalnu proizvodnju insulina. Iako je grupa iz Toronta odlučila da se nova supstanca naziva insulin, ova kompanija svoj proizvod naziva ‘’Isletin Insulin’’.


Iletin - Lilly

  
Insulin
 		  
  1923   Banting i Meklid dobijaju Nobelovu nagradu. Banting svoju deli sa Beston a Meklid sa Kolipom.  
Frederik Banting		  
  Oko 1925   Pojavljuje se test za kućno određivanje šećera u mokraći. Procedura se sastoji u dodavanju 8 kapi mokraće u 6 ml Benediktovog rastvora. Epruveta se stavlja u kipuću vodu u toku 5 minuta. Ako u mokraći ima šećera rastvor menja boju u zeleno (malo), žuto (umereno) ili narandžasto-crveno (mnogo šećera u mokraći).
 		      
  1927   Pojavljuje se prvo komercijalno oralno sredstvo (tablete) za lečenje dijabetes (norment ili glukonorment). Planirano je da ovo sredstvo bude zamena za insulin ali kao i sa ranijim pokušajima, neželjeni efekti bili su neprihvatljivi.
 		      
  1934   Dr Frederik Banting dobija plemićku titulu i postaje Sir Frederik Banting.
 		      
  1934


R.D. Lorens
 

   Osnovano je prva nacionalna dijabetesna asocijacija. Osnovali su je u Velikoj Britaniji pisac H.G. Vels i doktor R.D. Lorens.
 		  
H.G. Vels
 		  
  1936   U seriji naučnih članaka koji su objavljeni od 1936. do 1939. godine Himsvort zaključuju da, prema insulinskoj osetljivosti, postoji 2 tipa dijabetesa.
 		  
Himsvort
 		  
  1936.   Pojavljuje se insulin produženog dejstva (Protamin zink insulin). Koristi se polipeptid protamin ili protafan da se produži dejstvo insulina.  
Putni komplet za davanje insulina		  
  Oko 1940   Shvata se povezanost dijabetesa i kasnih komplikacija (oči, bubrezi).
 		      
  u toku 2. svetskog rata   Fransuski fakrmakolog Marsel Žambo pokušava da pronađe lek protiv tifusa i testira lek koji naziva sulfonilureja, Primećuje da se životinje ponašaju čudno a neke i ugibaju. Pronalazi da životinjama pada nivo glikoze u krvi.
 		      
  1944   Žambo preparat daje Augustu Lobatijeru i on zaključuje da lek ima slična dejstva i na bolesnike. Posle diskusije sa kolegama započeo je istraživanje koje je rezultiralo razvojem prvog prihvatljivog leka za lečenje tipa 2 dijabetesa. (preparati sulfonilureje).
 		  
August Labaje
 		  
  1944   Pojavljuje se standardni insulinski špric čime se unificira lečenje osoba sa dijabetesom.  
Komplet za davanje insulina
 		  
  1946   U kompaniji Nordisk, Hagedorn razvija neutralan insulin sa produženim dejstvom (isophan insulin). Za razliku od protamin zink insulina ovaj insulin može da se meša sa kristalnim insulinom.
 		  
Hegedorn
 		  
  1940ih   Francuski doktor Žan Stern počinje da izučava metformin, lek koji je nastao povezivanjem dva molekula toksičnog gvanidina.
 		  
 		  
  1950   U Americi se uvode tablice izmene namirnica.
 		      
  1951   Lorens i Borštajn (Velika Britanija) mere insulin u grupi od deset osoba sa dijabetesom i nalaze da mlade osobe nemaju insulin u cirkulaciji dok ga starije i gojazne osobe imaju.
 		      
  1953   Kompanija Novo proizvodi insuline produženog dejstva gde je supstanca koja to čini cink (insulini lente grupe).
 		      
  1955   U terapiju dijabetesa uvode se peroralna sredstva.
 		      
  1955   Nobelovac Frederik Zanger dešifruje aminokiselinski lanac molekula insulina.
 		  
Frederik Zanger		  
  1958   Pojavljuje se prvi od čeitri preparata sulfonilureje.
 		      
  1959   Prepoznaje se da postoji 2 tipa dijabetesa.
 		      
  1959   Metformin dobija brend ime Glucophage (neko ko jede glukozu). Iako je lek bio efikasan i nije imao negativne efekte drugih gvanidina i dalje je izazivao pozornost.
 		  
 		  
  1959-1960   Rozalin Jelou i Berson razvijaju radioimunoesej (RIA), metod koji koristi antitela i radioaktivnost kao obeleživač, a prva biološka supstancija ovom metodom određena bio je insulin. Ovo je metoda mnogo preciznija od svih do tada korišćenih.  
Rozalin Jelou		  
  1961   Na tržištu se pojavljuju špricevi i igle za jednokratnu upotrebu.
 		      
  1964   Pojavljuju se prve test trake za određivanje glukoze u krvi (Ames).  
Prvi glukomer		  
  1966   Prva transplantacija pankreasa (Univerzitet Mantoba).
 		      
  1970   Pojavljuje se prvi glukometar (Ames).
 		      
  1970   Laserska fotokoagulacija počinje da se koristi u prevenciji progresije dijabetesne retionpatije.
 		      
  1973   Novo proizvodi prečišćene insuline (monokomponentne).
 		      
  1974   Pojavljuje se prva insulinska pumpa za kontinuiranu subkutanu infuziju insulina.
 		      
  1977   Rozalin Jelou dobija Nobelovu nagradu za medicinu.
 		      
  1979   ADA (američka Asocijacija za dijabetes) formalno deli dijabetes na tip 1 i tip 2 (u to vreme nazivani su insulin zavisan i insulin nezavisan dijabetes) a ova imena odbačena su 2003. godine.
 		      
  1979   Uvodi se HbA1c kao metod praćenja glikoregulacije.
 		      
  1982   Novo proizvodi humani monokomponentni insulin (svinjski insulin koje je enzimski modifikovan da bude identičan humanom).
 		      
  1983   Pojavljuje se prvi biosintetski insulin.
 		      
  1985   Metformin se konačno registruje u Americi.
 		      
  1987   Kompanija Novo uvodi insulinski pen špric.
 		      
  1987   Kompanija Lilly počinje proizvodnju humanog insulina koga produkuju genetski izmenjene gljivice.
 		      
  1989   Kompanija Novo uvodi NovoLet (prethodno punjena penfil pakovanja insulina).


 		      
  1989   Spajaju se kompanije Novo Industri A/S i Nordisk Gentofte A/S.
 		      
  1993   Završena je DCCT studija koja je potvrdila vezu nivoa glikemije i pojave mikrovaskularnih komplikacija dijabetesa. Ova studija jasno je pokazala da intenzivirana terapija (više doza insulina uz samokontrololu i fizičku aktivnost i ishranu koja je prilagođena svakoj osobi ponaosob) odlaže pojavu i progresiju kasnih komplikacija dijabetesa.


DCCT studija
 		      
  1996   U Velikoj Britaniji kompanija Lilly registruje brzodelujući insulinski analog lispro.
 		      
  1996   Džoslinov pacijent Džon Grant iz Istočnog Bridžvotera dobio je medalju za 75 godina života sa insulinskom terapijom.
 		      
  1998   Objavljeni su rezultati UKPDS studije (prospektivna studija dijabetesa tipa 2 u Velikoj Britaniji). Jasno je naglašen značaj dobre glikoregulacije i dobre kontrole hipertenzije na odlaganje i prevenciju komplikacija kod tipa 2 dijabetesa.


UKPDS studija
 		  
 		  
  1998   Inhalatorni insulin pojavljuje se kao lek u istraživanju.
 		      
  2002   U Velikoj Britaniji registruje se dugodelujući insulinski analog glargin.


 		      
  2006   Europian Medicines Evaluation Agency odobrava inhalatorne insuline za lečenje tipa 1 i tipa 2 dijabetesa kod odraslih osoba.  
Inhalatorni insulin		  
             
                   
 
 
      | Home | O Udruženju | Pitanja i saveti | Kontakt | Donacije | Linkovi | Sadržaj |  
                   
  (C) Copyright 2006-2008. Udruženje za borbu protiv šećerne bolesti Zaječar.       Developed by Infotrend