|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Vaša pisma |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
 |
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Pismo prof Živića kao reakcija na pismo direktorke Fonda zdravstva upućeno lekarima Poslednjih desetak dana lekari u Srbiji jako su uznemireni pismom koje im je uputila direktorka Fonda zdravstva. Prof dr Saša Živić uputio je pismo dnevniku ’’Danas’’ a pošto je pismo otvoreno i našem Web Site-u. |
Da je Srbija zemlja čuda i da je u njoj sve moguće, svedoče i
sledeći redovi. Bliži se “Svetski dan dijabetesa” (14. novembar), dan kada se globalno brine o unapređenju lečenja ove ozbiljne bolesti. U dane kada premijer Gordon Braun u Parlamentu odgovara na pitanje šta britanska Vlada radi na poboljšanju lečenja dece sa dijabetesom, naša Vlada intenzivno brine o Krkobabiću, a meni stiže “pismo upozorenja” Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje sa potpisom direktorke Svetlane Vukajlović. Na žalost, nisam jedini koga Direktor imperativnim tonom obaveštava o “zloupotrebi” propisivanja novih insulina, takozvanih insulinskih analoga – ovo pismo kao bauk kruži Srbijom. U ovom ždanovljevskom cirkularu gospodja Svetlana Vukajlović žali što Zavod troši 400 miliona dinara godišnje više (vrednost nekoliko žirafa ZOO vrtova) za nabavku superiornih insulinskih analoga – onih koji će svim dijabetičarima u Srbiji dramatično uvećati šansu da dožive starost bez komplikacija! Dok u Skandinaviji više nema humanih insulina već su svi pacijenti na insulinskim analozima (a u Britaniji “samo” 75% njih), direktor Vukajlović piše “kako je uočen konstantni rast propisivanja insulinskih analoga, u pojedinim filijalama čak do 30%”!? I još objašnjava kako je danas, na kraju 2008. godine u Srbiji “ogroman pomak što su 40 jedinični insulini u bočicama promenjeni u 100 jedinične”!? Ako negde “život ne može da čeka”, onda je to upravo ovde – omogućiti najbolje lečenje najteže obolelim onako kako se to čini u Evropi u koju se dnevno zaklinjemo, najvažniji je zadatak svake, pa i ove “socijalno odgovorne vlasti”. Čak i komšijska Hrvatska, duplo manja od Srbije, duplo više izdvaja za insuline! Da bi ovo pismo poprimilo konotacije stručnog, gospođa Vukajlović se poziva na nepostojeće ili zastarele reference. Nije tačno da Nacionalni vodič dobre prakse preporučuje korišćenje pre svega humanih insulina – on 2002. godine govori (strana 15) da su “analozi insulini čija je kinetika delovanja optimalnija od odgovarajućih preparata humanih insulina”. Takodje nije tačno da Nacionalni institut za zdravlje Velike Britanije tvrdi da analozi “nemaju nikakve prednosti i koristi” – upravo suprotno - narečeni britanski vodič NICE broj 15 iz jula 2004. godine implicitno kaže da se “analozi preporučuju kao terapijska opcija za ljude sa tipom 1 dijabetesa”! Kao pedijatar endokrinolog, profesor Medicinskog fakulteta sa 22 godine staža u struci nemam nameru da ulazim u stručnu raspravu sa direktorom Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Ovim samo hoću da ohrabrim moje i sve ostale pacijente sa dijabetesom u Srbiji da se bore za svoje pravo da se optimalno leče, da žive bolje i zadovoljnije, sa mnogo manje strepnji da sutra ugroze vid ili dođu do dijalize. Ovim samo hoću da kažem svim udruženjima dijabetičara da imaju pravo, da ne dozvole da se danas deca dijabetičari odlukama uplašenih lekara (Vukajlović u pismu upozorava na kaznene odredbe “definisane članom 240 Zakona o zdravstvenom osiguranju") sa analoga vraćaju na humane insuline. Nisu deca sa dijabetesom zadužena da rešavaju probleme zdravstva koje je u svojim ključnim segmentima ostalo potpuno isto kao u doba ministra Bojića – nepromenjeni sistemi zdravstvene zaštite, zdravstvenog osiguranja i do ekstrema centralizovanog medicinskog snabdevanja očigledno uzimaju svoj danak! Dodatni tragicizam ovoj birokratskoj paskvili daje i tvrdnja da se “razlika u ceni terapije analozima i humanim insulinima može upotrebiti mnogo bolje”, između ostalog i na “poboljšanje uslova rada ili plata zaposlenih”!? Ovim oslobađam obaveze Zavod da mi na ovakav način povećava platu. I da ovo moje “pismo” završim citatom sa kraja pisma direktorke Vukajlović: “svrha ove informacije nije da gradimo međusobne odnose na sistemu kažnjavanja, već na sistemu međusobnog razumevanja i saradnje”. prof. dr sci Saša Živić, pedijatar endokrinolog |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Informacije o Berlithionu Tražeći podatke o Berlithionu, na Googlu, otvorio mi se Vaš sajt, na kome je dat podatak da je 27.08.06 godine, u Beogradu, održano predavanje na ovu temu. Molim Vas da me uputite ako tekst tog predavanja postoji negde u arhivi Vašeg sajta ili se na nekom drugom mestu mogu o tome informisati.. Zahvaljujem unapred, R. K. penzioner Poštovani gospodine, Nažalost nisam postavio na sajt predavanja sa tog sastanka ali obećavam da ću prvom prilikom zamoliti prof Apostolskog da svoje viđenje ovog problema prikaže na ovom sajtu. Do tada možete pročitati jako lep tekst doc dr Teodore Beljić koji je objavila u časopisu Partner, 2006, volumen 3-4. Naći čete ga na Web Site: www.diabetea.net. Link vam je sa desne strane i samo pratite uputstva. Prim dr Miodrag Đorđević |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Poštovani dr Đorđević, Pošto sam detaljno iščitala Vaš interesantan i veoma iscrpan sajt, kao i objašnjenje najaktulenijih studija ACCORD i ADVANCE, imala sam potrebu da Vaš mali komentar u vezi ADVANCE studije samo malo dopunim. Zahvaljujem na podsećanju (tj. maloj reklami) da je SU gliklazid proizvod kuce SERVIER, ali su u studiji kao sto znate (a ovi su rezultati objavljeni u septembru na ESC u Becu) primarno praćeni uticaji antihipertenzivne terapije na razvoj makro- i mikro- vaskularnih komplikacija kod dijabetičara tipa 2. Pacijenti su dobijali na postojeću terapiju (>75% imaju već terapiju za hipertenziju, >60% dobija statin, glikoregulisani Diaprel-om MR) fiksnu kombinaciju perindopril + indapamid, koji su takođe proizvodi kompanije SERVIER, i gde su dobijeni izuzetni rezultati nakon praćenja od nepunih 5 godina. Smanjenje totalnog mortaliteta od 14%, CV smrti za 18%, totalnih koronarnih događaja za 14%, bubrežnih događaja i mikroalbuminurije za 21% itd. (Deo pisma sa ličnim porukama nije objavljen) Puno pozdrava, Mr ph. Jelena Nikolić Les Laboratoires Servier 11080 Beograd |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Poštovani doktore, Obraćala sam Vam se početkom godine za savet u vezi promene na stopalu (peti) kod starije nepokretne osobe (89 godina) sa dijagnozom dijabetske polineuropatije. U pitanju je bio dekubitus koji je saniran za nešto manje od tri meseca. Možda će nekome značiti savet. Koristila Hepalpan mast za tvrđi deo kože, a Fibrolan za tanku kožu. Stopala postavljena u unutrašnje gume od kolica odgovarajućeg prečnika, kako pete ne bi dodirivale postelju. Inače već nekoliko godina nosi specijalne čarape za dijabetičare, a veoma je disciplinovan u vezi ishrane i lekova. Nekoliko meseci je sve bilo u redu, s obzirom na njegove godine, 9 godina nepokretnosti i ostale bolesti. Nažalost, ponovo se pojavio dekubitus na obe pete, ali sa strane, pošto se bolesnik na neki način ipak oslanjao na njih. Jedan je brzo saniran, a drugi se otvorio, pa je u toku previjanje. Izgleda da treba postaviti i jastučiće ispod listova i nekako fiksirati stopala da sve vreme vise u vazduhu, što nije lako. S poštovanjem, G. Š. Poštovana gospođo, Za svaku hvalu je uspeh vaše nege. Jedna od mojih opsesija u vezi sa dijabetesom je formiranje ambulanti za dijabetesno stopalo i prevencija ranim otkrivanjem osoba sa rizikom. Nadam se da ću uspeti u toku ove godine da u svojoj ambulanti započnem deo te priče. Za sada je cilj da sve naše bolesnike pregledamo bosonoge bar jednom godišnje a u toku naredne godine planira se rutinsko praćenje monofilamentom (njime se otkriva oštećenje u perifernom senzibilitetu). Vas savetujem, ako to već niste i sami primetili, da pročitate kurs o prevenciji i lečenju dekukbitusa koji je napravio neurolog iz Zaječara dr Emil Vlajić, a postavljen je na Web site Zdravstvenog centra u Zaječaru. S poštovanjem, Prim mr sc dr Miodrag Đorđević |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Poštovani dr. Đorđeviću, Zahvaljujem na odgovoru i savetima. Nadam se da će značiti i drugima koji imaju sličan problem, jer nepokretnost bolesnika onemogućava posete lekarima. Možda će neko reći da je pacijent veoma star čovek, ali on je bistrog uma, sve ga interesuje, sam jede i brije se, izlazi napolje u kolicima kad je lepo vreme i disciplinovan je. Nažalost nije bio disciplinovan kad je hrana u pitanju ranije, a kada je konstatovana dijabetska polineuropatija uzrokovana latentnim šećerom, već je padao i ubrzo nije mogao da hoda. Preporučujem svima da blagovremeno, kod prvih simptoma, a kod njega je to bila slaba osetljivost stopala kao da hoda po jastučićima, posete lekara. S poštovanjem, G.Š. (ime i prezime poznati administratoru) Poštovana
gospođo, |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
ČIME ĆU SE PONOSITI ZA PETNAEST GODINA Jelena Jelenković, učenik trećeg razreda Gimnazije u Zaječaru Bavite se poslom koji volite, kraj vas je osoba koja Vam život čini lepšim, i povrh svega ste zdravi, da li je potrebno još nešto da bi Vam život bio savršen? Ne, mislim da je ovo dovoljno, mislim da su ovo sasvim dovoljni razlozi da budete ponosni na sebe jer ste uspeli u životu. Nadam se da ću jednog dana i ja izgovoriti rečenicu tipa: ,,Ponosim se sobom! Obezbedila sam sebi savršen život!'' Za petnaest godina biću odrasla osoba, žena od trideset dve godine, imaću za sobom ostavljene godine i godine uloženog rada, truda koji će tada kulminirati i dokazati da nije bio uzaludan, da sati provedeni kraj knjige nisu beznačajno potrošeni. Možda bi neko rekao da je ovo maštarija, ali ne, ja verujem da nije tako, verujem da ću uspeti u životu i postati odličan stručnjak u poslu kojim se bavim. A baviću se najhumanijim i najplemenitijim poslom koji postoji, biću lekar, endokrinolog. Pomagaću dijabetičarima da se izbore sa ovom bolešću, lečiću ih, davaću im savete, biću im moralna podrška, i što je najvažnije trudiću se, ne samo da im produžim život, već da im omogućim da vode kvalitetan život. Mnogi dijabetičari kriju da boluju od ove bolesti da bi sprečili sažaljevanje, diskriminaciju iz društva. Ja znam da je to pogrešno i zato ću se, kao lekar, svim snagama truditi da im pomognem da shvate da su oni zapravo zdrave osobe, i da mogu voditi život sličan životu ostalih zdravih ljudi, da ne smeju da dozvole da kompleksni karakter šećerne bolesti utiče na kvalitet njihovog života. Pored toga što ću ih lečiti, pokušaću i da ih posavetujem, kako njih, tako i njihove porodice, jer u mnogim slučajevima dijabetesni bolesnik umire iz razloga zato što najbliže osobe nisu odreagovale na adekvatan način. Iako to, možda, deluje nerealno, uz pomoć stručnjaka mogla bih stvoriti savetovalište za dijabetičare u kome bi se oni, kao i njihovi najbliži, mogli upoznati sa ovom bolešću. Rođaci, odnosno ukućani dijabetesnog bolesnika, mogli bi u savetovalištu da dobiju objašnjenja na mnoga pitanja koja ih zanimaju a do čijih odgovora nije lako doći. O tome kako da se ponašaju prema obolelom, kako da ga podrže i izvuku iz depresije u koju je, možda, upao, i što je najvažnije kako da reaguju kada padne u komu, ili kada nastupi hipoglikemijska kriza. Jedan pogrešan potez, nedovoljno informisane osobe, može dovesti do smrtonosnog ishoda i iz tog razloga je veoma bitno da ljudi iz bliske okoline pacijenta budu detaljno upućeni o šećernoj bolesti. Mislim da je ovakvo savetovalište neophodno i nadam se da ću za petnaest godina biti u mogućnosti da oformim tim stručnjaka uz čiju pomoć ću, ne samo lečiti pacijente, već im pružiti adekvatno znanje koje je neophodno kako bi se borili protiv ove bolesti. Nedovoljno je da dijetetičar prepiše odgovarajuću dijetu, lekar uspostavi dijagnozu, medicinska sestra da injekciju, svakom pacijentu treba posvetiti malo više pažnje međutim to je u bolnici neizvodljivo zbog velikog broja pacijenata, tako da bi savetovalište bilo idealno za ovako nešto. Dijabetes melitus je oboljenje koje može dobiti svaka zdrava osoba čija je ishrana nepravilna a fizička aktivnost nedovoljna. Iz tog razloga pokušala bih da oformim tim stručnjaka, edukatora koji će mladima prenositi osnovna znanja o šećernoj bolesti. Deca sve više nepravilno žive, unose dosta kaloričnu hranu, i svo svoje vreme provode kraj računara, nisu svesni da su to dva najveća uzročnika šećerne bolesti. Edukatori iz savetovališta bi im na časovima objasnili uzroke šećerne bolesti, kako je fizička aktivnost veoma važna i da trideset minuta aktivnosti smanjuje rizik od nastanka dijabetesa za pedeset posto. Pri tom bih im dala dosta podataka i iznela mnogobrojne argumente koji će uticati da mlada populacija promeni dotadašnje navike, na taj način bih opovrgnula teoriju da je dijabetes oboljenje savremenog čoveka, da poprima oblike epidemije i da je stečeni šećer sve više prisutan u našem životu. Jer bi deca posle edukacije najverovatnije smanjila unošenje visoko kalorične brze hrane, i malo više vremena posvetila aktivnostima na svežem vazduhu, time bi se broj dijabetičara u budućnosti znatno smanjio. A ljudima koji su genetski osuđeni na ovu bolest pokušala bih omogućiti što normalniji život. To danas nije ni malo jednostavno jer je u prodavnicama veoma malo zastupljena hrana za dijabetičare, a restorana gotovo i da nema, iz tog razloga pokušala bih da stupim u kontakt sa svetskim organizacijama za borbu protiv dijabetesa koji bi donacijama omogućili otvaranje restorana i u našoj zemlji. U njima bi se spremala hrana prepisana od strane dijetetičara, savetnici edukatori bi obučili osoblje koje će raditi u restoranima kako bi mogli adekvatno da odreaguju ako neki gost zapadne u hipoglikemijsku krizu. Takođe bih od tih donacija pokušala da opremim prodavnice sa namrnicama bez šećera koje bi bile sličnih cena ostalim namirnicama, i bile pristupačne šećernim bolesnicima. Sav prihod iz restorana i od namirnica bio bi namenjen za kupovinu što savremenijih aparata, glikomera i ostalih osavremenjenih sredstava koja bi dosta olakšala lečenje. Postoji mnogo savremenih glukomera, insulinskih pumpi koje su, nažalost, nepristupačne većini dijabetičara zbog visokih cena, tako da bi od prihoda iz prodavnica ili donacija novčano pomogla bolesnicima koji nisu u stanju da obezbede sebi neophodne aparate. Mislim da bih im tako dosta olakšala lečenje jer su savremeni aparati mnogo jednostavniji za korišćenje i mnogo efikasniji, ujedno bih im makar malo olakšala život poštedivši ih sekiracije zbog nemaštine i nemogućnosti savremenog lečenja. Osnivanje jedne ustanove u kojoj se nalazi savetovalište za dijabetičare, edukativni tim, koji u saradnji sa Ministarstvom prosvete, obučava školarce o šećernoj bolesti, i koja je u kontaktu sa ogromnim svetskim organizacijama, nije ni malo jednostavno. Zahteva mnogo znanja, truda, požrtvovanja. Nadam se da ću se za petnaest godina imati to znanje i biti dovoljno ambiciozna da oformim tim stručnjaka koji će se zajedno sa mnom boriti protiv dijabetesa melitusa, da ću imati dovoljno snage da stvorim savetovalište u kome će se pacijentima posvećivati pažnja i iz koga će oni izlaziti samouvereni i ubeđeni da se sa lakoćom mogu izboriti protiv ove bolesti. Preko savetovališta stupila bih u kontakt i sa svetskim udruženjima za borbu protiv dijabetesa, uz njihovu pomoć mogla bih da plasiram restorane sa zdravom hranom, prodavnice sa namirnicama bez šećera, i sigurno bih dobila savremene aparate za opremanje bolnica. Kada bih sve ovo uradila dosta bih pomogla dijabetičarima, ali to nije dovoljno. Šta je sa onim ljudima koji nezdravo žive i nisu svesni da će se jednog dana kajati zbog toga, šta je sa onom decom koja ne jedu zdravo i ne bave se fizičkom aktivnošću? Oni ne znaju da su svojim načinom života postali potencijalni dobitnici šećerne bolesti. Iz tog razloga pokušala bih preko Ministarstva prosvete da vratim čas zdravstvene zaštite u školama jer je preko potreban mladim naraštajima. Profesori, odnosno edukatori, bi deci pričali, ne samo o šećernoj bolesti, već i o drugim bolestima koje su uzele maha poslednjih godina baš zbog nezdravog življenja. Tek kada formiram jednu ovakvu instituciju mogu reći sebi:,,Ostvarila si svoju zamisao, ponosim se tobom!!!'' |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
