Uloga samokontrole u prevenciji komplikacija dijabetesa

Predavanje Prim mr. sc dr Miodraga Đorđevića
Zaječar, 22. februar 2007.

• Zajednički ciljevi
• Odnosi uvažavanja
• Razumevanje i prihvatanje uloga i odgovornosti
• Potrebne veštine za obavljanje uloga
   

• Nema dovoljno zdravstvenih radnika za svakodnevnu negu
• Neophodna je 24-časovna nega
• Bolja je dugoročna prognoze

Barijere koje postoje za efikasnu samokontrolu

• Nedostatak znanja i veština
• Nedostatak podrške
• Nedostatak resursa:
  – obučene, iskusne osobe
  – oprema za testiranje, glukomeri, tračice, urin testovi, dostupnost laboratorije
  – sredstva za lečenje
• Dostupnost zdravstvenih radnika
• Znanje zdravstvenih radnika

Testiranje glikozurije

• Manje pouzdano od praćenja glikemije
  – Bubrežni prag
  – Vremenski otklon
  – Zavisi od boje
• “Bolje išta nego ništa”
• Ponekad je prihvatljivije od bockanja u prst
• Rezultat uvek treba da je negativan!

Testiranje ketona u mokraći

• Za testiranje dijabetesne ketoacidoze (DKA) prvenstveno tip 1 dijabetesa:
  – Glikemija veća od 14mmol/L (252mg/dl)
  – U toku bolesti
• Za osobe sa tipom 2 dijabetesa koje su vrlo bolesne

Testiranje ketona u krvi

• Testiranje ketona u krvi moguće je raditi u nekim regionima
• Posebno značajno kod tipa 1 dijabetesa
• Vrlo rano detektuje pojavu ketona:
  – DKA prevencija
  – Rano lečenje

Jako je važno često meriti glikemiju

• Ključ lečenja dijabetesa
• Potvrđuje postizanje najbolje moguće glikoregulacije:
  – praćenje efikasnosti terapije
  – vodi ka prilagođavaju režima lečenja, uključujući ishranu, vežbanje i medikamente

Upotreba glukomera

• Prednosti:
  – pouzdani
  – brzi
  – prenosivi
  – prihvatljivi i pogodni za upotrebu
• Mane:
  – preskupi za neke pacijente
  – bockanje prsta je ponekad bolno

Samokontrola glikemje

• Redovna samokontrola glikemije povećava šansu da se dostignu ciljevi glikoregulacije
• Treba pratiti i glikemiju posle obroka
• Jako je važno redovno diskutovati rezultate sa članovima dijabetesnog tima

Kada se kontrolisati

• Ne postoji jedinstven savet
• Vreme testiranja zavisi od:
  – režima terapije
  – godina života
  – stabilnosti glikoregulacije
  – lične želje
  – finansija

Koje se informacije mogu dobiti?

• Kako deluju lekovi koji se uzimaju?
• Kada je najmanje a kada najjače dejstvo svake doze insulina ili tableta koje se uzimaju?
• Kako hrana koje se pojede utiče na nivo glikemije?
• Kakva je korist od fizičke aktivnosti?

Uobičajeni problemi

• Nivo glikemije ne poklapa se sa subjektivnim osećajem
• Nema dovoljno krvi na test tračici
• Ubod u prst može biti bolan
• Rezultat se ne poklapa sa HbA1c

HbA1c

• Prosečna vrednost glikemije u poslednja 3 meseca ali je glikemija poslednjih 4-6 nedelja najvećeg uticaja
• Pouzdan
• Ne mora se uzimati ujutro pre obroka
• Izražava se u procentima
• Normalna vrednost za osobe bez dijabetesa: <6%
   

Učestalost merenja

• Svaka 3 meseca ili češće ako se menja terapija
• Na vrednost najviše utiče najbliži mesec:
  – 50% uticaja ima poslednji mesec
  – 25% uticaja prethodni
  – 25% uticaja onaj pre njega

• Sprovedena u Nemačkoj tokom 2003/04.god.
• 192 lekara (lekara opšte prakse i specijalista interne medicine)
• 3268 pacijenata sa tipom 2 DM
• Period praćenja prosečno 6,5 godina
• Analiziran ishod bolesti (morbiditet i mortalitet) u zavisnosti od sprovođenja samokontrole
  
  Slika 7-11